Извјештај о спроведеним консултацијама са заинтересованим невладиним организацијама у области родна равноправност

У складу са чланом 80 Закона о државној управи

И УВОД                                                        

У складу са чланом 80 Закона о државној управи  и члана  12  Уредбе о избору представника невладиних организација у радна тијела органа државне управе и спровођењу јавне расправе у припреми закона и стратегија  у вези  члана  32а Закона о невладиних организација, Министарство за људска и мањинска права  је дана 17. јула 2018. године,  расписало Јавни позив заинтересованим невладиним организацијама који се баве заштитом лица са инвалидитетом за консултације у циљу сачињавања Секторске анализе за утврђивање предлога приоритетних области од јавног интереса и потребних средстава за финансирање пројеката и програма невладиних организација у области родна равноправност. Невладине организације су имале могућност да доставе своје коментаре и сугестије електронским путем до 1. августа 2018. године, у складу са Уредбом.

Линк: хттп://www.минмањ.гов.ме/рубрике/сарадња-са-НВО/189091/Јавни-позоив-Секторска-анализа-у-области-родна-равноправност.хтмл

Састанак са представницима/ама невладиних организација поводом утврђивања коначног предлога текста Секторске анализе у области родна равноправност за 2019. годину, одржан је 26. јула 2018. године, са почетком у 10х, у просторијама Министартсва за људска и мањинска права. Састанак је завршен у 10:45х.

Састанку су присуствовале извршна директорица НВО НОВА Центар за феминистичку културу, представница Одбора за родну равноправност. Других представника/ица невладиних организација није било иако су неке претходно најавили и потврдиле своје учешће на поменутом састанку.

Писаних коментара на Нацрт Секторске анализе за утврђивање приједлога приоритетних области од јавног интереса и потребних средстава за финансирање пројеката и програма невладиних организација у области родне равноправности није било.

У електронској форми своје сугестије и коментаре доставило је и Удружење родитељи.

ИИ ПРЕДЛОЗИ, СУГЕСТИЈЕ И КОМЕНТАРИ ДАТИ НА НАЦРТ СЕКТОРСКЕ АНАЛИЗЕ

1.  Извршна директорица НВО НОВА Центар за феминистичку културу изнијела је своје сугестије и коментаре, које је уједно доставила и електронским путем. Коментари се односе на укључивање већег броја активности из области културе и медија, те оних који третирају историјско наслијеђе и културну баштину женског покрета за људска права:

“Примједба/предлог/сугестија 1:

Наша примједба се односи на маргинализовање културе и њеног значаја за остваривање родне равноправности у овом документу, као и на нејасно дефинисање активности у култури које би могле допринијети остваривању родне равноправности.

 У том циљу, предлажемо сљедеће измјене документа:

 1. Поглавље 2/2.1

- Опис проблема Додати реченицу која гласи: На све облике дискриминације жена у Црној Гори значајно утиче област културе (укључијући медије и масовну културу) која, репродукујући родне стереотипе, може значајно успорити процес остваривања родне равноправности. Док су у медијском подручју спровођене одређене активности на њиховој сензибилизацији, до сада нису реализоване никакве активности (истраживања, јавне дебате итд) које би омогућиле сагледавање положаја и потреба жена у култури, системски приступ искорјењивању родних стереотипа у култури и стварање услова за кориштење еманципаторских потенцијала културе.

2. Поглавље 3/3.1

- "Навести кључне стратешке циљеве..."

1. колона - "Стратешкии циљеви..."

 Одвојити културу и медије од спорта. Дакле, предлажемо да се овај списак заврши са:

 - Родна равноправност у култури и медијима

 - Родна равноправност у спорту

2. колона - "Начин на који ће јавни конкурс..."

 Додати ставку која ће гласити:

- Организовање програма који доприносе системском приступу културу као пољу остваривања родне равноправности (истраживање, дебате, израда стратегија итд), као и других програма који имају изразиту родно-политичку компоненту.

Образложење примједбе/предлога/сугестије 1:

Култура (укључујући масовну културу и медије), заједно са образовањем, представља кључно подручје социјализације у којем се генеришу и репродукују родни стереотипи. У том смислу култура има важну улогу у сузбијању родно засноване дискриминације и родних стереотипа и није могуће говорити о борби против родних стереотипа изван системских интервенција у пољу културе и образовања.

Овакву улогу културе препознају Конвенција Уједињених нација за спречавање свих облика дискриминације жена (ЦЕДАW), која државама чланицама препоручује да „предузимају све подесне мјере ради измене друштвених и културних обичаја, а у погледу понашања мушкараца и жена да би се отклониле предрасуде, као и уобичајена и свака друга пракса заснована на схватању о инфериорности или супериорности једног или другог пола или традиционалној улози мушкараца, односно жена“ (чл.5). Такође, у Закону о родној равноправности (чл.15) каже се да се "у политичкој, економској, друштвеној, културној и другим областима живота, у којима је утврђена неједнака заступљеност жена и мушкараца, односно неједнак третман лица једног пола у односу на лица другог пола, могу (се) предузимати посебне мјере за обезбјеђивање и унапређивање родне равноправности."

Нарочито је недопустиво игнорисање културе у секторској анализи ако имамо у виду да до овог тренутка у Црној Гори нису спровођене никакве активности (истраживања, јавне дебате итд) које би нам омогућиле да дођемо до било каквих података о томе какав је статус жена у култури, какве су њихове потребе у култури, какав је утицај културе на положај жена, то јест у којој мјери су културне праксе одговорне за репродуковање родних стереотипа итд. То питање се може сматрати у цјелини запуштеним, што није прихватљиво. У том смислу, израду Секторске анализе видимо као могућност да се унаприједи приступ култури као пољу остваривања родне равноправности.“

2. Удружење Родитеља је предложило да се у приоритетне области од јавног интереса и потребних средстава за финансирање пројеката и програма невладиних организација у области родна равноправност за наредну годину уврсте и програми који би подразумијевали подстицање очева да се активније укључе у родитељску и партнерску улогу како би били подршка партнеркама и на тај начин доприносили њиховој равноправности. То би се могло урадити кроз кампање, али и посебне програме подршке очинству, кроз које би се мотивисали и учили како да од првог дана буду активни у улоги оца и партнера. Све то би у најбољем омогућило женама да се посвете другим животним улогама, и буду равноправне у друштву.

ИИИ ОДГОВОР ОБРАЂИВАЧА

1. Цијенећи искуство и рад НВО НОВА Центар за феминистичку културу, те оправданост предложених иницијатива, добијене сугестије су унешене у коначни предлог текста Секторске анализе.

2. Такође, оцијењено је да је предлог НВО Удружење родитеља конструктиван и у складу са стратешким документом –ПАПРР-ом. Исти се прихвата и биће унешен у коначни нацрт текста.

ИВ ЗАКЉУЧАК ОБРАЂИВАЧА

С обзиром на бројне изазове у области родне равноправности који укључују још увијек недовољну  интеграцију људских права и родне компоненте у све развојне политике, Министарство за људска и мањинска права је оцијенило да Секторска  анализа за 2019., поред економског оснаживања жена, културе и медија, треба да садржи и друге области од значаја за постизање једнаких могућности жена и мушкараца.

С тим у вези, проширени су циљеви, области дјеловања и активности чијем  остварењу у 2019. години, треба да  допринесу пројекти и програми невладиних организација у складу са Предлогом секторске анализе за приоритетну област  од јавног интереса – Родна равноправност  у којој се планира финансијска подршака пројектима и програмима НВО. 

Коментари / Сакриј коментаре